Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva. Dete se može usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu. Usvojenje je najpotpuniji i nejefikasniji oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja. Usvojenjem se detetu obezbeđuje razvoj u porodici u kojoj usvojioci preuzimaju ulogu roditelja i vrše sva prava i dužnosti koja čine sadržinu roditeljskog prava. Usvojenje je neraskidivo i usvojenjem dete zauvek postaje deo svoje nove porodice. Prema čl.90. Porodičnog zakona usvojiti se može samo maloletno dete. ne može se usvojiti dete pre nego što navrši treći mesec života i ne može se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost. Razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 ni veća od 45 godina. Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja, osim ako dete ne usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta.

Prema čl. 100 Porodičnog zakona:

1. Usvojiti može samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta
2. Ne može usvojiti:
   1. lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava
   2. lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti
   3. lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika
   4. lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela

Odluka o usvojenju, kao i izbor usvojilačke porodice je u nadležnosti organa starateljstva – centra za socijalni rad opštine na kojoj dete ima prebivalište, odnosno boravište. Zasnivanju usvojenja prethodi složen i sveobuhvatan stručni postupak, koji se sastoji iz četiri dela:

1. Utvrđivanje postojanja zakonskih uslova za usvojenje (i na strani deteta i na strani usvojilaca) – da li je dete trajno lišeno roditeljskog staranja, da li su usvojioci podobni za usvojenje i da li je usvojenje u najboljem interesu deteta
2. Utvrđivanje opšte podobnosti usvojilaca za usvojenje – da li usvojioci ispunjavaju sve formalne, psiho-socijalne, zdravstvene i pedagoške uslove za usvojenje deteta
3. Obezbeđivanje potrebne pomoći biološkim roditeljima deteta, pružanje svih potrebnih informacija potencijalnim usvojiocima, priprema svih zainteresovanih strana u postupku (dete, biološki roditelji, usvojioci)
4. Utvrđivanje komplementarne ili konkretne podobnosti deteta i usvojilaca – da li roditeljski kapaciteti konkretnih usvojilaca odgovaraju potrebama konkretnog deteta