28.05.2015.

Imajući u vidu težinu, broj i tendenciju porasta nasilja u porodici i u parnerskim odnosima direktori Centara za socijalni rad predlažu uspostavljanje regionalne usluge prihavatilišta za žrtve nasilja.

Na inicijativu direktora Centara za socijalni rad opštine Kikinda, Kanjiža, Senta, Čoka, Ada i Novi Kneževac, a u organizaciji direktora Centra za socijalni rad Kikinda, Radislava Ivetića i načelnika Severnobanatskog okruga Nikole Lukača, održan je dana 26.05.2015. godine sastanak na kojem su prisustvovali direktori Centara za socijalni rad Severnobanatskog okruga, koordinatori za nasilje u porodici Policijske uprave u Kikindi i predstavnici Udruženja građana ''Centar za podršku ženama''. Na osnovu zaključaka sa tog sastanka, održan je sledeći sastanak 28.05.2015. u organizaciji direktora Centra za socijalni rad Novi Kneževac, Radivoja Dragića.

Tema sastanka je bila vezana za aktuelnu bezbedonosnu situaciju i porast broja slučajeva nasilja u porodici na teritoriji Severnobanatskog okruga. Direktori Centara za socijalni rad smatraju predlažu da se na nivou okruga i lokalnih samouprava, sagledaju mogućnosti izgradnje sigurne kuće ili prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici. Sastanak je bio od izuzetnog značaja s obzirom na tragična dešavanja u poslednjih nekoliko meseci u Severnobanatskom okrugu kada je u porodičnom nasilju život izgubilo sedam osoba, što je i rezultiralo većim brojem prijava slučajeva nasilja u porodici i partnerskim odnosima, kao i potrebom da se izgrade efikasniji mehanizami zaštite žrtava nasilja u porodici na nivou okruga. Na sastanku su prezentovani rezultati istraživanja ''Drušveni aspekti položaja žena žrtava nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u opštini Kikinda'' koje je realizovano u okviru projekta „Istraživačko-analitička praksa za unapređivanje usluga socijalnezaštite i socijalne politike u lokalnoj zajednici''. Projekat je realizovalo Udruženje istraživača socijalnih prilika – MREŽA ISP uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Više o rezultatima istraživanja na http://www.mrezaisp.org/.

Stručni radnici Centra za socijalni rad Kikinda (Milkica Momčilov, dipl.sociolog, Maja Zavišin, dipl.psiholog i Aleksandra Čolić Vjanić, dipl.pravnik) su sproveli istraživanje kojim su analizirana iskustva žrtava nasilja u periodu od 2009. do polovine 2014. godine prilikom obraćanja stručnim službama. Kvalitativnom analizom došli smo do odgovora na pitanja kako se žrtve nasilja u porodici osećaju u sistemu, da li se tretiraju kao neko ko je isprovocirao nasilnika ili dobijaju efikasan tretman zaštite u skladu sa aktuelnim Posebnim protokolom o postupanju nadležnih institucija, zatim da li žrtve znaju da prepoznaju nasilje, naročito oblike psihičkog, ekonomskog i seksualnog nasilja ili to ponašanje doživljavaju kao ''sudbinsko''. Nasilje u porodici i u partnerskim odnosima je kompleksan i višedimenzionalan problem pojedinca, porodice i društva. Žrtve nasilja u porodici teško se odlučuju da pokrenu postupke radi zaštite od nasilja, a kada se na taj korak i odluče odustaju od daljeg postupka, suočavajući se sa procesom sekundarne viktimizacije, ostaju zarobljene u začaranom krugu nasilja. Institucije da bi pravilno primenjivale propise uz visok stepen profesionalne odgovornosti potrebno je da razumeju sam fenomen nasilja i da budu spremne da prevaziđu sopstvene predrasude o nasilju u porodici.

Okidač za činjenje nasilja često je bio neki stresni događaj koji je povezan sa socio-ekonomskim položajem porodice, kao što je gubitak posla, prinudni odmor, propadanje porodičnog biznisa, dugovi, neplaćeni računi i slično.

Posledice dugotrajnog porodičnog nasilja zahvataju više segmenata individue. One zavise od pojedinaca i specifičnosti nasilnog ponašanja i ne moraju se javiti uvek i kod svih. Tu spadaju telesne povrede, psihosomatske bolesti, psihosocijalne teškoće, promene u ponašanju prema deci i dr. Ukoliko je ugroženo zdravlje žrtve posledica nasilja, nasilje se tretira kao hroničan stres. Posledice nasilja mogu da dovedu do ispoljavanja simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja kao što je stalno iščekivanje opasnosti koje se manifestuje nesanicom, razdražljivošću i pojačanim fiziološkim reakcijama (lupanje srca, znojenje, sušenje usta i sl.), zatim prislini simptomi kao što su noćne more, fleš bekovi...

Podatak da žene trpe nasilje u proseku 15 godina govori koliko je fenomen nasilja kompleksan i višedimenzionalan problem. Nasilje nije izolovan incident, ono je prisutno dugi niz godina pre nego što žrtva odluči da prijavi. Pre nego što su žrtve prijavile nasilje CSR ono je trajalo godinama, a ono što nas obeshrabruje jeste podatak da žene koje su učestvovale u ovom istraživanju samo u 25 % slučajeva ne trpe nasilje u porodici u poslednjih godinu dana. Ostalih 75% ispitanica i dalje trpi neki oblik nasilja, a da to ne želi da prijavi nadležnim institucijama.
Centru za socijalni rad Kikinda u 2014. godini prijavljeno je 63 slučaja nasilja, sprovedeno je 12 postupaka u saradnji sa Službom besplatne pravne pomoći i izrečeno je ukupno 19 mera zaštite od nasilja u porodici. Najčešće su to zabrana prilaska i daljeg uznemiravanja. 41 žrtva je prijavilo nasilje u prvoj polovini 2015. godini. Iskustva žrtava pokazauju da je nasilja u porodici i u partnerskim odnosima mnogo više i da se ono i dalje krije iza ''zatvorenih vrata''. Centar za socijalni rad Kikinda